HF Logo FCUB ERA Logo FP7 Logo

ENZIMSKE I HEMIJSKE MODIFIKACIJE ALERGENA HRANE

U razvoju novih metoda za modifikaciju alergena hrane postoje dve glavne primene. Prva, i najčešća, je kreiranje hipoalergene hrane i aditiva hrane, dok je druga je formulisanje preparata za bezbednu imunoterapiju alergija na hranu. Za obe primene bezbednost je obavezan aspekt upućujući na korišćenje agenasa koji su minimalno toksični i nealergeni. Preferentni reagensi koji se koriste za modifikaciju alergena hrane su supstance koje su prihvatljive za proizvodnju hrane i farmaceutikala, tako da su naučnici sve više fokusirani na korišćenje enzima i jedinjenja koja se prirodno nalkaze u hrani, kao modifikujućih agenasa.

Hemijske ili enzimske modifikacije molekula alergena mogu izmeniti njegovu strukturu ili fizički sprečiti vezivanje IgE antitela za konformacione ili linearne epitope. Redukcija alergenosti se može postići uklanjanjem epitopa, njihovom destrukcijom, ili pak njihovim maskiranjem. Modifikacije takođe mogu dovesti do formiranja nerastvornih kompleksa alergena i na taj način do smanjenja količine rastvornog alergena. Polimerizacija alergena pak može maskirati vezujuća mesta IgE antitela. Redukovanje alergenih osobina hemijskim i enzimskim metodama do sada je pokazano na punim ekstraktima, svežim ili prethodno tretiranim, kao i na izolovanim alergenima iz izvora kao što su kikiriki, pšenica, surutka, soja, grašak i višnje.

Ispitivane su kako kovalentne tako i nekovalentne hemijske modifikacije alergena hrane sa aspekta redukcije njihovog alergenog potencijala. Od kovalentnih modifikacija treba pomenuti acilovanje, karbamoilaciju, nitrovanje, polimerizaciju glutaraldehidom, kovalentanu hidrofilizaciju konjugacijom sa polisaharidima i kovalentnu lipofilizaciju konjugacijom sa masnim kiselinama. Modifikacije oksidacijom u prisustvu jona teških metala (Cu2+, Fe 2+, itd.) i vodonik peroksida, ili redukcijom u prisustvu beta-meraptoetanola, ditiotreitola, glutationa ili redoks proteina kao što su glutaredoksin i tioredoksin, su se takođe pokazale efikasnim. Nekovalentne modifikacije fitinskom kiselinom, fenolnim jedinjenjima, polisaharidima i oksidovanim lipidima su takođe bile predmet istraživanja.

Najčešće korišćeni enzimi za redukciju alergenosti hrane su proteaze, koje dovode do različitog stepena fragmentacije alergena dajući raličite hipoalergene hidrolizate dostupne na tržištu. Enzimsko kroslinkovanje proteina transglutaminazama, peroksidazama i fenol oksidazama (kao što su tirozinaze i lakaze), se trenutno koristi u industriskom procesovanju hrane. Međutim, kako su sami enzimi proteini njihovo uvođenje u hranu nosi rizik alergijske reakcije.

Ipak izgleda da je najefiksniji pristup za redukciju alergenosti kombinacija dve ili tri metode za modifikaciju koje deluju različitim mehanizmima, kao što su kombinacija acilovanja i proteolize, redukcija, alkilovanje i kroslinkovanje, kroslinkovanje i redukcija, proteoliza i kroslinkovanje. U budućnosti hemijske i enzimske metode za modifikaciju alergena hrane imaju potencijal za razvoj bezbednih preparata za imunoterapiju alergija na hranu.

Dr Olga Vuckovic Dr. Dragana Stanić-Vučinić,
Viši naučni saradnik
Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu Beograd, Srbija

Ukoliko imate bilo kakav komentar ili pitanje, molimo Vas da ga pošaljete mejlom našem moderatoru: (mmilcic AT chem · bg · ac · rs).



This web page is supported by Faculty of Chemistry, University of Belgrade